Iz naše bašte

Divizma (VERBASCUM THAPSUS)

Narodna imena ove biljke su Beloperka, Divlji duvan, epuh, vučji rep...

Divizma je dvogodišnja biljka. U toku prve godine razvije se samo prizemna rozeta, a druge godine izraste 1,5-2 m visoka, uspravna, nerazgranata stabljika gusto obrasla dlakama. Listovi su, takođe, sa obe strane pokriveni dlakama. Na gornjem delu stabljike nalaze se žuti cvetovi skupljeni u izduženo grozdastoj cvasti. Biljka cveta celog leta.

Divizma raste po suncanim kamenitim brežuljcima i na kamenitom tlu.

Za lek se skupljaju cvetovi i listovi u vreme cvetanja.

Ova lekovita biljka sadrži sluzi, saponine, šecer, kumarin, beta karotin, flavonoide i eterično ulje.

Divizma se upotrebljava protiv kašlja, prehlade, promuklosti, teranja znoja i reume. Vrlo je dobra kod plućnih bolesti, šuljeva, bolesti jetre, slezine i protiv kašlja. Spolja je dobra za masažu protiv reume i protiv hemoroida.

Goji bobice (LYCIUM BARBARUM)

Goji ili vučije bobice su grmovita biljka koja raste od 1-3 metra u visinu. Plod je narandžasto-crvene boje od 1-2 cm, oblik duguljast....

Biljka Goji potice sa Tibeta  (Lycium barbarum) i smatra se kao hrana i lek za dug životni vek. U medicini, Goji se naziva i crveni dijamant. Smatraju ga kao prirodnu pomoć za revitalizaciju opšteg stanja zdravlja organizma: olakšanje bolnog stanja zglobova, zaštite i bolje funkcionisanje jetre i srca, opušta krvne sudove i pojačava prokrvljenost i prenos kiseonika kroz krvni sistem, smanjuje krvni pritisak, sprečava starenje kože, rešava problem uvećanja prostate, poboljšava vid i smanjuje senilnost kod starijih osoba.

Američki strucnjaci ga smatraju voćem veka. Istraživanja su potvrdila da Goji plodovi sadrže 18 različitih aminokiselina, neophodnih za organizam, 21 mineral, mnogo vitamina, aminokiselina i ostalih sastojaka potrebnih za jačanje imuniteta organizma koji je preduslov za zdrav i dug život čoveka. Znači, Goji bobice se nalaze na prvom mestu ORAC lestvice, koja meri antioksidativna svojstva sa fantasticnih 23.000 jedinica na 100 g Goji bobica. Na drugom mestu je šljiva koja ima (samo) 5.770 jedinica. Zadivljujući učinak je zadivljijuci vezuje se za antioksidanse koji sprečavaju proces odumiranja tkiva te nastanak karcinoma u telu i razlicitog oblika raka, posebno raka maternice i dojke kod žena, prostate kod muškaraca i rak debelog creva.

Kao voćna vrsta, to je grm koji naraste od 2-3 metra u visinu i 2 metra u precniku. Cveta od juna do avgusta meseca, a plodovi sukcesivno sazrevaju od septembra do oktobra. Plodovi Gojia su crvene bobice, dužine 1-2 cm, koje se jedu u sirovom stanju ili osušene, ili konzumiraju u obliku sokova i sirupa. Bobice po ukusu podsećaju na groždjice, a od bobica se takođe mogu spravljati čajevi, likeri, koristiti kao dodatak vinu, jogurtu, ulaze u recepturu sa pirinčom, piletinom ili dodatak salatama. Dnevna doza po osobi je od 10-30 grama osušenog ploda.

Iva (TEUCRIUM MONTANUM)

Koristi se još od doba antike, i toza mnoge bolesti. Postoji stara izreka "TRAVA IVA OD MRTVA PRAVI ŽIVA".

Iva trava ili dubcac je višegodišnja polugranasta biljka visine 10 do 30 cm. Stabljike su pretežno uzdignute i delimicno odrvenjene. Listovi su bez peteljke, celi i dlakavi samo s naličja, zbog čega su zelene i sivobeličaste boje. Cvetovi se nalaze na vrhovima grančica. Sakupljeni su u cvatove glavičasta oblika. Latice su svetložute, gotovo bele boje. Gomja usna je smanjena, a donja jako razvijena i petodelna. Cašica je građena od 5 lancetastih zubaca. Gola je ili retko dlakava. Veoma je gorka i oporog ukusa, s prepoznatljivim aromaticnim mirisom.

Iva raste po suvim, toplim i krševitim mestima, uglavnom na nadmorskim visinama od 800 m na više. U većini slučajeva raste na južnim stranama.

Za lek se skuplja nadzemni deo biljke tokom vremena cvetanja. Suši se u hladu na prozračnom mestu.

Iva trava ili dubačac koristi se kao sredstvo za jačanje, lečenje želudačanih bolesti, bolesti žučne kese i žučnih kanala. U nekim krajevima Ijudi imaju neograničeno poverenje u lekovitost te male biljke. Odatle i uzrecica: trava iva - od mrtva pravi živa.

Kantarion (HYPERICUM PERFORATUM)

Kantarion je višegodišnja zeljasta biljka, visoka do 100 cm. Ima vrlo čvrstu, uglastu, razgranam stabljiku, uspravnu, sa naspramnim granama. Kantaria ženska ili gospina trava ima 30 do 60 cm visoku, golu i razgranatu stabljiku s nasuprotnim jajolikim listovima. Listovi su sedeći, protkani mnoštvorn providnih tačkica. To su "žlezde" napunjene eteričnim uljem tako da list izgleda fino izbušen. Cvetovi žute bolje smešteni su na vrhu stabljike. Cvetovi od pet latica, s donje strane imaju crne tačke, mnogo prašnika i jedan tučak.

Kantarion je vrlo rasprostranjena biljka koja raste na suncanim livadama, na pustom i neobra]enom zemljistu i na rubovima šuma. Bere se tokom maja i juna.

Kantarion ili gospina trava odavno je poznata i zbog višestrukog delovanja. Koristi se za lečenje sluzavosti pluća, grčeva u stomaku i želucu, grušanje krvi, bolesti bubrega, jetre, slezene i bešike. Naročito se preporučuje kod nekontrolisanog mokrenja. Pomešan s drugim lekovitim biljkama odlično je sredstvo za lečenje zastarelog kašlja i astme.

Kantarion se odvajkada u narodu ceni i mnogo upotrebljava spolja protiv posekotina, opekotina, hemoroida, za zarašćivanje rana i kao antiseptik, a iznutra protiv bolova jetre, želuca, proliva itd. Dejstvo je mnogostruko zbog složenog hemijskog sastava. Ulje se koristi tako što se njime mažu rane, posekotine, opekotine i druge ozlede ili se tim uljem natopi gaza ili čisto platno pa se ozleđeno mesto obloži. Eterično ulje od kantariona deluje protiv crevnih parazita. Fenolska jedinjenja koja se nalaze u kantarionu imaju izraženu antibakterijsku moć. Kantarion je dobar za lečenje umerene i blage depresije, navode nemački stručnjaci u studiji koju je objavio medicinski magazin "British Medical Journal".

Najviše se koristi zanegu i zaštitu kože - u kozmetici i medicini (masaže, suva koža, ragade, ljuskava koža, zaštita od zračenja i sunca, čirevi, akne, opekotine...). Zatim, koristan je za rane koje krvare; ozledu mišića, hematoma, oteklina kod udaraca, uganuća i išcašenja; mnogobrojnih reumatskih oboljenja (upalni reumatizam; degenerativni reumatizam – artroze kukova, kolena, ramena; metabolicki reumatizam – giht, te bolnih sindroma ramena i krsta - lumbago).

Čaj se pije više puta na dan po uputstvimama, kod mnogobrojnih upalnih i bolnih stanja (oboljenja ) unutrašnjih organa. Kantarion ulje primenjuje se lokalno (najviše za masaže, obloge, kataplazme) i oralno (začin, lek). Ulje se posebno preporučuje u nezi i zaštiti osetljive kože (suva, raspucala).

Neven (Calendula officinalis)

Stablo nevena je uspravno, granato i izbrazdano. Visine je do 50 centimetara i pokriveno je kratkim i čvrstim dlačicama. Oblik listova se razlikuje u zavisnosti od njihovog položaja: gornji su duguljasti ili kopljasti, srednji su obrnuto jajasti i obuhvataju stablo, a donji su sa krilatom drškom. Cvetovi su sakupljeni u glavičaste, narandžastožute, krupne cvasti. Periferiju cvasti grade jezičasti cvetovi naslagani u 2-3 reda, a sredinu cevasti cvetovi. Omotač cvasti grade uzani, zeleni, lepljivi i dlakama pokriveni listići. Cvasti mirišu jako i otužno.

Zavisno od regije, neven cveta od ranog proleća do kasne jeseni. U primorskim i toplim krajevima može cvetati tokom cele godine.

Za lek se koriste cvetovi koji sadrže etarsko ulje, tanine, šećere, likopen (koji je izuzetno dobar antioksidans i štiti od raka grlića materice), proteinem pigmentne karotenoide (daju boju cvetovima), kalendulin, minerale (kalijum, sumpor i druge), gorke supstance, supstance kiselog karaktera (voloksantin, citroksantin, rubiksantin, flavoksantin), smole, organske kiseline (jabučna, salicilna) i dr.

Neven ima vrlo široku primenu. Upotrebljava se u obliku čaja, kao dodatak salatama i drugim jelima, a spolja u obliku ulja, masti, obloga ili čajeva za ispiranje. Takođe se koristi i kao prirodna boja u industriji hrane i kozmetici. Listovi se mogu jesti sveži kao dodatak salatama jer su bogati vitaminima i mineralima i po sastavu slični maslačku. Sveže cvetne latice isto mogu biti dodatak salatama, dok osušene imaju snažniji i koncetrisaniji ukus i mogu se koristiti kao začin u supama i kolačima. Latice sadrže i značajne količine vitamina A i C i koriste se za dobijanje jestive boje koja se koristi u industriji hrane. Boja se koristi i u kozmetičke svrhe i to za spravljanje boja za kosu. Seme nevena sadrži do 37% proteina i do 46% masnoća, ali nema podataka da se koristi u ishrani.

Neven se više koristi u narodnoj nego u savremenoj medicini. Preporučuje se za čišćenje i ispiranje rana, čireva i opekotina. Koristi se i za lečenje želuca, problema sa crevima i u žučnoj kesici. Nevenova krema se koristi za spoljašnju upotrebu kod rana, čireva, osipa i otečenih žlezda. Nevenova mast sa kozjim puterom po narodnoj medicini leči zloćudne čireve i otekla mesta, gnojne rane koje teško zarastaju. Obloge od mlakog nevenovog čaja poboljšavaju vid. Prema literaturi ruske narodne medicine, čaj od cveta nevena koristi se kod krvarenja iz materice i za bolesti jetre, slezine, problema u želucu i rahitisa.

Neven deluje antiseptično i antibakterijski pa je vrlo efikasan protiv različitih zapaljenja, gljivičnih infekcija, a najnovija istraživanja nagoveštavaju da je koristan u borbi protiv HIV virusa. Koristan je za uklanjanje toksina (otrova) koji prate različite hronične infekcije, grozničava stanja, kožne bolesti kao što su ekcemi i akne. Dobar je kao sredstvo za umirenje grčeva, protiv astme, kašlja, lupanja srca i nesanice. Od davnina se u narodnoj medicini koristi za zalečenje rana, uboja, ozeblina, čireva, bradavica, kurjih očiju i dr. Hladan čaj od nevena se upotrebljava za ispiranje očiju kod konjuktivitisa ili desni posle vađenja zuba. Zbog blagog estrogenskog dejstva (estrogen - ženski polni hormon) koristi se za uspostavljanje redovnog menstrualnog ciklusa i umanjenja menstrualnih bolova kod mladih devojaka ili žena u klimaksu.

Očajnica (MARRUBIUM VULGARE)

Višegodišnja zeljasta biljka iz porodice usnatica. Kao lekoviti deo biljke koristi se nadzemni deo (osušen). Bere se biljka u cvatu bez korena.

Macina trava je mnogim očajnim ženama pomogla da postanu majke. Tako je vremenom i dobila nadimak očajnica, a njen latinski naziv je Marrubium vulgare.

Na nasim prostorima ona je verovatno najpopularnija biljka za lečenje steriliteta kod žena. Macina trava, pre svega, utiče na uspostavljanje zdravog menstrualnog ciklusa bez čega uglavnom nije ni moguće začeće. Ova biljka reguliše rad polnih žlezda i proizvodnju polnih hormona. Na osnovu toga pomaže i u suzbijanju raznih drugih problema kod žena kao sto su to predmenstrualne i menstrualne tegobe.

Macina trava se upotrebljava za lečenje ženskog steriliteta u obliku čaja. On je bezbedan za upotrebu ukoliko žena nema drugih oboljenja. Pošto se organizam ne može za kratko vreme uvesti u stanje potpuno regulisanih hormona, čaj od macine trave potrebno je redovno piti najmanje mesec dana, a obično se tek za 2-3 meseca postiže željeni efekat. Ne treba ga piti za vreme menstrualnog ciklusa. U svakom slučaju, nakon tri meseca neophodno je napraviti pauzu od mesec dana, jer kod nekih osoba dugotrajna upotreba može dovesti do pojave hipertenzije (povisenog krvnog pritiska). Ukoliko dođe do željene trudnoće, obavezno prestati sa ispijanjem čaja, jer u tom momentu u telu žene otpočinje drugo stanje i jedan sasvim drugaciji hormonski ciklus.

Macina trava (na hebrejskom jeziku - marrob) je jedna od ukupno pet svetih biljaka kojima se tradicionalno obeležava najsvetiji jevrejski praznik Pasha.

Lekovita svojstva macine trave koja mogu biti od koristi i široj populaciji su
lecenje disajnih organa (kasalj, grip, bronhitis, tuberkuloza...), jer podstiče izlučivanje sluzi. Ona stimulise izlucivanje žuci što olaksava rad zučne kese. Olaksava probleme sa varenjem uz pojavu nadutosti. U Meksiku je čak preporučuju osobama koje boluju od dijabetesa, jer se istakla kao dobro prirodno sredstvo za snižavanje nivoa šećera u krvi. Macina trava pomaže kod grčeva u mišićima. Koristi se i spolja, na koži, kao sredstvo za čišćenje rana.

Oman (TELEKIA SPECIOSA)

U visinu raste više od dva metra. Listovi su veliki i srcoliki. Cvetovi su skupljeni u velike glavice i žute su boje. Oman se može pronaći u nizijama, gde raste uz reke i potoke. Ima ga i na livadama i oranicama.

Oman (volujsko oko, žuti kolotoc, ognjica, veliki volujak) ili lat. Telekia speciosa je biljka iz porodice glavocika (Asteraceae).

Stablo je okruglo, vunasto dlakavo, veoma snažno i grana se u gornjem delu. Donji, srednji i gornji listovi razlikuju se međusobno po obliku i lisnoj dršci. Donji su široko trouglasti ili jajasti sa dugackim drškama. Srednji su na kratkoj dršci, jajasti i nazubljeni po obodu, dok su gornji listovi izduženo jajasti ili u obliku romba sa šiljatim vrhom i sedeći su (nemaju dršku). Cvetovi su grupisani u krupne glavičaste cvasti široke 6-7 cm, dok su one sakupljene u gronje. Po obodu glavice nalaze se jednopolni, ženski, jezičasti cvetovi. U centru su cevasti dvopolni (hemafroditni) cvetovi. Plod je ahenijum dugacak oko 6 mm sa nazubljenim obodom pri vrhu.

Raste na planinama u pojasu bukovih i jelovih šuma, uz potoke i izvore u brdsko - planinaskom regionu, na starim krcevinama šuma i u kraškim vrtačama. Rasprostranjena je u južnim i istocnim Karpatima, istocnim Alpima, Balkanskom poluostrvu, Maloj Aziji i na Kavkazu.

Koren, mirisa na kamfor, se koristi za odstranjivanje slobodnih radikala iz organizma. U narodnoj medicini omanom se leče bronhitis, plućne bolesti, prehlada i išijas.

Stevia (REBAUDIANA BARTONI)

Stevia je južnoamericka biljka koju indijanska plemena Guarani koriste kao zaslađivač za hranu i piće već više od 1.500 godina. Slađa je od šecera čak 200 do 400 puta, i zato su je južnoamerički domoroci nazvali „medeni list“. Stevia je prirodni zasladivač, za razliku od šecera ne izaziva karijes, nema kalorija, glikemijskog indeksa, ni štetnih nuspojava poput veštačkih zasladivača, otporna je na visoke temperature. Lekovita je i pomaže kod zarastanja rana, gojaznosti, povećane mokraćne kiseline i gihta, upale grla i pozitivno deluje na mnoge tegobe poput umora, zatvora i nadutosti, povećane želudačane kiseline, gljivica kao i na mnoge druge neugodne pojave. Isto tako, stevia čuva mladost i briše tragove godina. To je biljka s puno korisnih efekata, po sastavu i delovanju se može uporediti sa zelenim čajem, a po kvalitetu s majčinim mlekom. List stevije sadrži mnoštvo minerala i oligoelemenata. Zbog takvih svojstava, stevia je dobar izbor za dijabetičare, za ljude s povišenim krvnim pritiskom ili prekomernom težinom... Ali, i za sve one koji izbjegavaju rafinisani šecer u prehrani. Stevia snižava nivo šecera u krvi, ne utiče na insulin, što je posebno važno za dijabetičare, smanjuje osecaj gladi i poboljšava probavu. Najnovija istraživanja pokazuju da proizvodi od stevije pomažu i u sprecavanju nastanka raka

Virak (ALCHEMILLA VULGARIS)

Narodni naziv govori da je velika pomoć ženama - skoro da se ne može nabrojati za šta je sve lekovita. Ipak, treba istaći najvažnije: leči pojačani sekret, bolne menstruacije koje i reguliše, a pospešuje i olakšava porođaj. Pomaže kako u klimakteričnim, tako i u pubertetskim smetnjama (za ove zadnje pije se čaj od vrkute i hajducke trave, u razmeri 1:1). Ne smeju je uzimati oni koji boluju od zučiili imaju gastro probleme.

Virak raste divlje, po kamenitim i neplodnim mestima, a uzgaja se i u vrtovima.

Za lek se pre cvetanja skupljaju listovi i mlade grančice.

Kao lek, deluje tako što skuplja i zateže tkivo, potpomaže izbacivanje vode iz organizma, jaca srčani mišić, leči upale, čireve - čak i ako su zapušteni. Kod slabašne dece - i odraslih - deluje protiv mišićne slabosti i slabosti udova. Vrkuta jača i na taj način što deluje protiv malokrvnosti. Kod žena koje se teško porađaju leci slabost materice, a zaštita je i od pobacaja. Bilo bi poželjno da svaka buduća majka od trećeg meseca trudnoće pije čaj od ove biljke. Kad se pomeša sa travom "hoću-necu" (Capsella bursa - pastoris) predstavlja univerzalan lek protiv svih ženskih bolesti, čak i protiv ispadanja materice. U tim slučajevima pije se čaj od sveže ubranog virka, i to četiri puta na dan, ali gutljaj po gutljaj. U isto vreme treba masirati te delove tinkturom od "hocu-necu" trave (Capsella bursa - pastoris). Utrljavanje se vrši odozdo prema gore. Dobro je da se terapija dopuni kupkom od hajdučke trave, koja se pravi od 100 gr. ove biljke i upražnjava tri puta nedeljno. (Ista kupka se može koristiti dva puta).
Poznavaoci kazu da bi "Dve trecine ginekoloških operacija bilo nepotrebno ako bi na vreme i to u dužem periodu pacijentkinje uzimale gospin plašt, ona leči sve bolesti donjeg dela tela, upale, gnojnice, čireve i prelome. Svaka žena bi posle porođaja trebalo da pije čaj od gospinog plašta. Spolja, smrvljena i kao oblog, ova biljka leči rane, ubode i posekotine... ojacava decu kojoj su, iako se dobro hrane, "slabi mišici". Virak je odličann i kao sredstvo protiv gojaznosti - dovoljna je količina od 2-3 šolje na dan, i vitka linija je obezbedjena.

Zdravac (GERANIUM MACRORRHIZUM)

Zdravac je višegodišnja zeljasta biljka. Dostiže visinu do 40 cm, ima crvenkasto - ljubičaste cvetove i listove na dugačkim drškama, izdeljene na krupne režnjeve. Rizom je dobro razvijen, krupan, dužine 10-15 cm, sa ljuspastim zaliscima i koso postavljen.
Raste uglavnomu planinskim delovima, a može da se gaji i u dvorištu.
Nadzemni deo biljke u fitoterapiji koristi se pretežno za lečenje upalnih procesa na koži, infekcije usne duplje, protiv zadaha iz usta i u terapiji oboljenja sluzokože organa za varenje. S obzirom na to da sadrži dosta tanina, upotrebljava se za zaustavljanje krvarenja iz rana, iz nosa, u slucaju obilne menstruacije i protiv hemoroida. Osim toga ova biljka smiruje nervozu srca, oporavlja i jaca organizam, podstiče rad bubrega i izbacivanje otrova, a pomaže i u slucaju nesanice. U narodnoj medicini zdravac se, pomešan sa očajnicom, koristi za lečenje ženskog i muškog steriliteta.